Жена

~

ЈЕ НА 21

5. Временом је порастао тај број на 15. Целе године прикупљале смо наше мале прилоге, а пред Божић смо оденуле по неко дете, и обдариле по коју сироту старицу. А кад је дошла у питање наша школа, кад нам хтедоше да помађаре наставу, онда се наше мало друштво дигло на ноге, заишло је по целој вароши, писало на све стране Угарске, где има Српкиња, и покупило против тог предлога 80000 потписа наших жена. Те смо потписе предале на бечкеречком вбору г. др. Јовану Манојловићу, посланику уздинског сре-_ за, и кад је он о том питању говорио на угарском сабору, метнуо је на председнички сто две дебеле повезане књиге са тих 30.000 женских потписа. Мабарски посланици гурали ву се, да виде и загледе у те књиге, толико ву се чудили држању нашег женскиња. На нашим поселима било је и ћаскања — пако

је оговарање било строго вабрањено — али је већином

било разговора о нашим домаћим и друштвеним приликама, од чега смо све редом имале користи

Годинама покретале смо разговор о томе: Шта би могле учинити, да овај наш круг проширимо 72 Виделе смо, да га не можемо много проширивати на, онај начин како смо почеле, јер у нашим становима не би имале ни места за то. И тада смо смислиле, да, створимо женску читаоницу.

Било нам је свима јасно већ на самом почетку, да та наша читаоница нити може, нити треба да буде налик на мушке читаонице. И било нам је јасно и то, да ће бити довољно, ако се састајемо недељно једанпут и проведемо у заједници неколико сати. Биле смо сложне и у томе, да тај дан треба да је недеља, ито недеља по подне, јер смо хтеле да у то друштво обухватимо и наше најсиромашније слојеве. Водиле смо рачуна и о томе, да у тој нашој читаоници треба, да буде и читање на глаб, Јер много наше старије женскиње не зна читати, или бар не онако, како. би имало праве користи од читања. А ми смо хтеле да пи њих уведемо у наш круг.

Највише бриге задавало нам је: Где ћемо згодно сместити нашу читаоницуг И држим, да смо напо-