Жена

2% ВЕНА

стоје, и која уживају државну припомоћ: него би жеделе да чланице читаонице самостално оснују такво друштво. Овакво друштво не би могло да поникне у самој читаоници, јер то не дозвољавају наша правила; али би такво или слично друштво могло да поннкне из крила читаонице, и услед договарања у самој читаоници. На самом почетку, и за време стварања читаонице, није било могуће решити ово питање; то ће бити задаћа друге године. А како се наше старице већ радују нату установу.

Код нас у Новом Саду бивају за време поста сваке недеље народна села. И онда све чланице читаонице похађамо та села, где има увек овбиљно предавање, читање и песма или свирка. Сваке године наш одбор за приређивање забавно-поучних села уступи нам једну недељу, када ми женскиње испу· пимо цео програм. И то је народ у Новом Саду наввао: „Женско село“. Кад нема поучно-вабавно село, а има их свега 1—8 преко године, онда се ми опет недељом по подне бавимо у нашој читаоници.

Главно је доба рада у зиму. Онда се искупља 60—80 и више чланица. Но и лети долазе по 80 до 40 чланица. Сећам се једне недеље, у лето, кад су се наше чланице, које су обично донде читале, разиштле било по купатилима било иначе. Мене је спречила посета да на време дођем, а мислила сам да ће ве кубурити. Када сам стигла близу читаонице, врата су била отворена, и ја у близини врата застадох. Изнутра се чуо само један глас: леп, звонак, пријатан, и тај глас чита са разумевањем. Кад уђох у дворану, било је искупљено око 40 чланица. Седеле су као обично у редовима, а у средини седи средовечна, лепа крупна жена са књигом у руци и чита, Обрадовах се што међу ратаркама има жене, које могу да врше ту дужност, и кад сам их повивала да се јаве које јот желе читати, јавило се више њих. И тако ћемо, кад дође и опет на ред наше женско село, привући и њих још јаче у посао. 'Греба и оне колико могу да раде па културном преображају нашег народа, и та ће мисао јачати самопоуздање њихово и соколити их на даљи рад. На крају примећујем, да нас је наша