Жена

46 БОРА

неке тавне, лажив представе. И њој јури кад-што крв у главу, кад види мушкарца Једино јој је слободно, да чита и пева празне љубавне песме.

Тамо је читала о љубави и о врелим пољупцима. И она чека пи изгледа, када ће на њу да напђе та страст И кад се мало узбуди, она се радознало пита: Је ли то већ љубав;

Једном речи: улази потпуно неспремна, необавештена у брак. А има стотину сваковрсних питања, о којима би требала да зна. Кад уђе у тај брак, или управо у мрак; докле се разабере и изађе мало на чистину: донде је код многе и многе — пропала срећа, поништена будућност.

Ја бих сваки роман и приповетку, коа се свршава с браком, бацио најрадије у ватру. Мата ствар била иначе најбоља, опа је несвршеана. Вијају једно друго преко седам гора и девет вода, док се узму. Ту ву препреке, ту је често борба и судар између младенаца. А кад поп у цркви метне на њих руке, п баци им превез преко главе, онда је крај. А ту није свршетак, него почетак. Јер треба да видимо, како се свршавају ти бракови, који су склопљени на оним основама, како је то изнесено у тим припотеткама2! Вато вам и рекао да књижевност наша промрља, нешто кроз вубе, и то често наопако. Нарочито лепа књижевност. Не врши своју дужвост, није савремена.

Па тек родитељи! И њихова је главна брига, да паваде из ормана белу мараму, којом ће поп да веже младенцима у цркви руке. Менп је често долазило у главу, да одем на Гору Синајску и да тражим нешто, што је тамо изгубљено пре впше хиљада година. Ја сам уверен, да Мојсије на Горп Спинајској није примио од Господа само две таблице, на којима су биле исписане заповеди божје, него да је примио три та. блице, а ону трећу је случајно изгубио. На оној првој исписане су биле и дужности деце према родитељима, (пета заповест божја), али па опој трећој, изгубљеној таблици, бег сумње је псписана била заповест једанаеста: дужности родитеља према деци. И та је ваповест вероватно главила, да су родитељи дужнпу сваком погледу да отворе деци својој — 047.