Жена

ВЕНА 49

Кад треба „здрави“ да зову лечника 7 Др. М. Б. Абзција.

Пре него што би почео у вашем цењеном листу расправљати о једној или другој болести, држим да нећете учинити криво, ако дозволите, да пре свега претресемо питање о одношају, који би требао да постоји између лечника и болесника, па да додирнемо и то питање: Кад би требали „здрави“ да зову лечника 2

Можда је ово питање сувише прерано за наш народ, јер наш Србин држи да може умрети и без лечника. И он заиста доказује животом својим и смрћу својом, да то може. Познато ми је, да у Србији наш народ јако тражи лечнике, код нас Срба у Угарској и Хрватској и Славонији то је друкчије, Осим свију других народа, овде код нас Срба, највише умиру, а да и не вову дечника. Многи га вову тек у последњем часу, „да не буду што криви“, ако болесник умре. Има у томе и наше необавештености, али има донекле и неоправданог јуначења. „Не треба ми доктор! Хвала Богу, проћи ће ме и без доктора!“ Тако говори муж жени, кад је болестан, а тако и жена мужу.

Напослетку, кад се неко јуначи на рачун своје коже и свога живота, могло би се увети да је то његова ствар. Али кад то иде на рачун деце, онда се то не може ни с које стране опростити. Код нае деца највише умиру, и кад то гледам, изгледа ми помало на убијство.

Можда ће неко помислити, да ово пише доктор, па зато и тражи да народ зове лечника што чешће. На ово одговарам, да образовани људи и народи највише зову лечника, и то је разлог, противу кота не могу ништа никакви приговори. Ми смо лечници ишли пи даље. Раввили смо хигијену, науку о чувању здравља, и да се те ствари више читају, свет би мање бивао болестан. Али ако појединци и не читају хигијену, лечничка наука постигла је то, да државе и општине исушивају баре п ритине, граде канале, водоводе и предузимају вдразетвене мере, које сузбијају

4