Жена

4

ВЗВ ЕН А 9

грешан рад и поступак ђакона Стевана, прекоревају га речима:

„Или ви се јунак помампо,

Или еп се данас потурчио,

Часног крета под поге згазпо,

Часног крста и креног закопа,

И своју си веру изгубно“.

Ђакон Стеван одговара путницима, да се он није ни помамио, ни потурчио, ни веру изгубио, ни под ноге згавио часни крет и крени закон.

„Већ је мени велика невоља,

Зашт ја раним у мојему двору Девет немо, друго девет слепо,

То ја раним е мојом верном љубом; И Бог ће ми грехе опростити“.

Одговор ђакона Стевана путницима врло је значајан. Он је огледало верског мишлења народа ерпскога онога времена. На уста ђакона Стевана расправља народ српски случај сукоба двеју Божијих заповеди: оне о светковању недеље и оне о љубави према ближњему.

а ово питање одговара народ српски својим схваћањем о самом Богу. По веровању народа српскога, у Бога је већа љубав према роду људскомо од љубави према својој прослави. — Ко чини добра дела своме ближњему, угађа тиме Господу и слави га тим самим добрим делима. Ипак је по ехваћању

народа српскога и несветковање недеље грех, али ако се тај грех чини само ради тога, да се може удовољити оној другој ваповеди Божјој о љубави према ближњему, онда по ехваћању народа српскога, Бог прашта тај грех. На уста ђакона Стевана поставља народ српски отворено. и самосвесно тврдњу: „И Бог ће ми грехе опростити“

Путници, када су чули одговор ђакона Стевана,

одлучују: „Ајдемоте ђаконовом двору, Да видимо ђаконову љубу, Шта нам ради љуба ђЂаконова“.

Ни љуба ђаконова не светкује недељу, јер „она чини белицу пшеницу“

И понавља се псти призор између путипка п ђакона Отевана.