Жена

8 ЖЕНА

вантије пренели у своју средину и расправљање верских питања. Постанак песме Ђакона Стевана и два анђела морамо свакако потражити у добу српске државне самосталности, јер после губитка самосталности није народ српски имао ни времена ни прилике, да се бави расправљањем верских питања.

Песма „Ђакон Стеван и два анђела“ доказује нам, какво је у то доба имао мишлење народ српски о браку и брачном животу, те о положају жене у браку, кући и породици. Из тога пак мишлења народа српскога можемо извести закључак, какав је У ономе добу у народу српскоме морао бити брак пи брачни живот, те положај жене у браку, кући и породици. Особито културни елеменат хришћанства састојао се баш у томе, што је хришћанство својом науком о братству и једнакости свију _људи пред Богом ублажило судбину бесправних робова, и што је изједначењем жене са мужем у браку, у погледу њиних знаменитих права и дужности, не само поправило положај жене у браку и породици, него ју баш посредством њеног положаја у браку и породици учинило важним и одлучним фактором у верском, политичком и просветном животу народа тако, да се према положају, што га жена заузима код једног народа, просуђује културни степен дотичног народа.

Из положаја, што га је заузимала жена у народу српскоме, у добу српске државне самосталности, ми ћемо моћи упознати и ступањ културе, до којега се народ српски до онога доба подигао.

Но да пређемо на садржај песме:

„Рано рани ђаконе Стеване и недељу пређе јарка. сунца, Ој о Већ он иде у то поље равно, Те он сеје белицу пшеницу“.

Нема сумње, ђакон Стеван греши против заповеди Божје о светковању недеље, а тај грех тим је већи, што је ђакон Стеван црквено лице, члан онога клира, коме је управо задатак, да служи Богу.

Али ето ти два путника стара, који када видеше