Жена

ВБ ЕНЗА 97

Шта сам урадио од моје жене 2

Казао ми је: Ви сте се оженили, кад сте већ били проноверили голему своту новаца, Везали сте ва себе невино женско створење, кад су на вас већ вијала тавничка врата. Зашто и њу да свучете вобом2! А нисте мислили ни на оно детенце, које ћедоћа..,

Он има право. Она је пошла ва ме са пуно поверења. Па вадр Али шта је згрешила, да п она сад страда 2 Ко сме набацити на њу ма и најмању одговорност 7 Добро, нека осуђују мене, али зар она није више иста, која је била прег Зашто и она да се стиди 2! Па опет! Кад сам се пењао, она се пењала са мном, кад падам, повлачим п њу у провалу. А зар је то право 2! Зар људи неће моћи да схвате, да она није ничему крива 7! ·

Па добро, људи. Ја сам те људе презирао, ја сам их гледао, како су стајали предамном увек са отвореним устима и отвореном руком. Мало их је, који су бољи од мене, али шта ће Вида2! Шта она сад мисли о себи и о — мени 2!

Истражни судија је рекао, да мати желп да ме види, а да могу, ако хоћу, видети ип жену. Она, дакле, није тражила да ме види.

Ох, добра моја мајко, ти ме зацело нећеш одбацити. (Ох, мајко, како је света и непоколебива љубав твоја! Зар нисам и тебе осрамотио 2!

Чиатао сам негд> причу о материној љубави. Неваљалица обећала драгану, да ће само онда поћи за њега, ако јој донесе врце своје матере. И несретник се в боравио и учинио најстрашније, и понео собом девојци крваво срце материно. Била је ноћ и он сеу узбуђењу своме спотакне, паде и угрува се А крваво срце материно уздрхта и завапи: Мили сине мој, да се ниси јако овледио 2!

То може само љубав материна. Вар ја нисам и мојој матери извадио срце из груди; И вар то срце не јадикује за мном, кад сам се спотакао и пао2 И зар не жели да ме види 2!

Ох, мајко моја, хвала ти!

Али шта је с Видом% За њу ми нико не рече, да жели да ме види. Могао бих казатп истражном