Жена

124 ЖЕНА

прође девојка, пили се покажу иза рогља лепи брци, одмах наступи бунцање.

Када сам све ово и много друго написао, онда сам поносно узвикнуо: — Дабогме, да вам се то, што сам ја сад овде написао, не допада. Али шта ћемо, кад нас је бог дао свакојаке, па и овакве, као што сам ја.

Него најбоље је, да ме манете. Па ћу ја вас, кад опет будемо ћеретали, одвести на прастари извор љубави. И да видимо како се развијала. Јер није ниједан људски осећај закован ексером, да се не може маћи, па ни љубав. У свету се све мења. Друкчије је изгледала љубав пре, друкчија је данас, па ако нас буде и она ће бити друкчија.

А донде не примите ва зло! И немојте какогод до другог месеца да взабаците вашу дебелу вунену мараму.

рад о

Књижевност.

Тридесетгодишњица вултурног и вњижевног рада хрватске пјесниниње Милке Погачићве.

У мјесецу октобру год. 1910. славила је Милка Погачићка тридесетгодишњицу свога рада на културном и књижевном пољу, а постигла је онај степен заслуга, за који се не може наћи до ста признања ни одликовања.

Окружена плодовима евога рада, стоји она поред све нежности свога организма, снажна духом, крцата спремом за стварање, али и енергијом за постивавање својих идеја. Мрављом марљивошћу у свему, што се вове рад, амбицијом за све, што служи напретку, културном подизању, одгоју и бољитку човје-

чанства —- одаввала се она и заслужила, да ју сврстамо у прве редове заслужних жена, а народу, којему она припада, можемо позавидети, што ју може назвати — својом.

У јавности, па и у страном евијету, много је позната. У првом је реду учитељица, што ни сада, као равнатељица 384вода подигнутог њеним настојањем, није требала да. буде. Тај