Жена

ВЕНА 125

завод: „Виша женска школа — смјера кућанскога“, која уз потребну теорију даје и практичну обуку за живот, све што образованој и практичној жени треба — њена је замисао. Опазила је, да дјевојке, свршив средње или учитељске школе, излазе неспремне за практични живот, да их те науке отуђују женском практичном раду, те не могав добити службу на школи или уреду, пропадају е нерада — а да удајом не буду ваљане домаћице. И она замисли школу, која ће давати потребан наук, ади која ће приучавати уједно из млада на рад, који је потребан жени и домаћици. И након дуге борбе испоелује она тај корисни завод, у који она још и сада велики труд полаже,

Даље је „забавиште“ и други практични течајеви, те друштво секције „За нашу дјецу“ — гђе је збринуто за његу и напредак сиромашне и болесне и запуштене дјеце — почев од колијевке. Њеним неуморним заузимањем, уведен је „дјечији дан“, — гђе само дјеца, па и одрасли, те госпође доприносе прилагањем и сабирањем, са лозинком „За нашу дјецу“. Зато су ју, поводом тог њеног свечаног дана, уз колеге, поштоватеље и депутације друштава, којима је она предеједница, окружила и опет — дјеца. Та за њих она живи, њима је већим дијелом и жртвован сав тај големи труд и рад. Обдарив ју цвијећем, поздравише ју и у име оних биједних и запуштених ма-

лиша, што их она привија на своје племенито срце. Значајне ву ријечи, којима је захвалила дјеци на поздраву.

Међу дражесним ријечима, избијала је опет наука и потетицање на рад. „Свака је од вас — вели она — као једна карика у великом ланцу човјечанства и ни један не може ни на. пред ни натраг, а да не повуче за собом и друге. Будите оне карике, које силе напред, поштењу, кријепости и доброти, и вјерујте, живот ће вам бити лијеп и драг. И богат ће бити, ако вам буде богата душа, ако се напоји из оног врела, које је Бог отворио у својим ријечима и дјелима. Биће вам лаган, ако и будете стајале прекрштених руку и чекале, што ће вам дати живот, него ако будете и ви даваде животу, ако будете саме себи постављале циљеве, Онда ће ваше душе бити као птице, што дете висоно под звијездама, а не као јадни црв, што све једва помиче по праху. Овако ја схваћам живот и након тридесет година рада; па ако сам као једна ситна карика у велиКом ланцу човјечанства помакнуда напријед неколико других; амо ви једном у мом раду нађете утјехе и окрепе за себе, онда нисам узалуд живједа,“ -