Жена

180 ЖВЕНА

0) брак), јер у том питању живимо у мраву. (Озбиљно ћеретање). Од непознатог писца.

Једном сам код Сахера јео торту. По форми је била направљена по свима правилима архитектуре. Доле је имала основу, горе венац, на страни стубове. И то стубове у јонском стилу. Поједини слаткиши били ву од најразноврснијих боја. Пена бела глазура

црна, шећер љубичаст.

А слатка, слатка, мал нисам рекао, као љубав. Кад је бог стварао свет, та торта није била у плану. Није никла на дрвету, није извађена из воде, није уловљена у шуми, ни на пољани. Створили су је људи. Она је производ вековног развитка. 'То је уметничко дело, то је песма, што ју је испевала — кујна.

Када би пошли на извор те шарене п слатке песме, нашли би на том извору гола, гладна човека, како тресе смокву и вади из земље корење. Он хоће да задовољи евој природни нагон, да једе и остане жив. А што се даље удаљујемо од тог извора, долазимо на ватру у пољу, па онда на огњиште, „шпархерт“ ону торту. ; у

Па наравно, да је то извор оне торте. Да, да, наравно и то врло наравно !

Сад ћемо с допуштењем да пређемо на љубав. Да оставимо на страну ону љубав, која снива сваку ноћ попа и хоће да иде пред олтар. Да оставимо на страну иону љубав, која нема других жеља, неко да пољуби само врх малога прета наруци обожаване грлице, па да умре. „Да узмемо ону анђеоску љубав, која. само снива, која љуби без наде, без жеље, љуб јав која је задовољна што постоји и срећна што има права да у мислима гради рај.

Дакле, такву љубав да узмемо, па да идемо на извор њен. Него, је ли вам при руци вунена марама да се заогрнете 7!

Но видим, ви се већ досећате. Пфуј! Но на жалост, или на срећу, тако је.

Јесте, дошли смо и опет до једног нагона! Има