Жена

ЊЕНА 181

животиња без главе, срца и крви. Животиња, код којих није изражен ни мушки, ни женски род. Оне расту и парчају се. А свако то парче парча се даље, и одржава своју фелу. Проза! Али код биљака наступа већ — песма. Мирисни, мајски лахор носи по пољанама и шумама ситан прашак мушкога цвећа и оплођава њиме женски цвет. Нема ту ничег свеснога. Све је то тако нежно и природно. Ја видим ту нежност и на извору човекове љубави. Ја видим првог човека, како без и најмањег грешног осећаја, невино, у пуном невнању, гоњен урођеним нагоном, пада ничице пред првом женом. Ту је онај несвесни нагон, да одржи своју фелу. После смо, дабогме, дошли — мал нисам кавао до -— торте.

Већ онај грубијан Шопенхауер, кога неки називају великим филовофом, казао је: Клицу љубави треба, тражити у полном нагону. А они други грубијани, који су дошли за њим, доказују, да су се из тог праприродног полног нагона развили сви племенити осећаји, који су у модерном човеку. Љубав оца, матере, љубав према детету, љубав детета према родитељима ивашла је ив оног, што је то кост од костију, крв од крви. Па је то ишло даље, и из тога се после раввила љубав према племену, отаџбини, човечанству, развило пријатељство и све друго.

Но да се манемо филозофије, тим пре, што то можда није ни истина. Или ако је и истина, нежне природе не морају привнати да је истина, па зато најбоље да се вратимо нашој торти.

Није човек увек јео онакву торту, какву сам мало час описао, нити ће је онакву увек јести. И, хвала, богу, што неће. Од ње се квари желудац, а црне и испадају зуби. Тражиће човек здравију и природнију храну. И право је.

А рекао сам већ: Није ни љубав била увек онаква као пре, нити ће бити увек оваква, као што је данас. Постаће п она здравија и природнија. И право је! Ова наша данашња љубав слаби нам срце, а ва тим испадају идеали, као што испадају вуби од оне торте.

Колико је она торта и ова данашња љубав извештачена, далеко од природе, то сам најбоље иску-