Жена

182 ЖЕНА

сио, кад ми је било 14 година. Хоћете ли да вам при= поведам2! Но ви ваљда мислите: а шта вас се тиче љубав једног дериштета2!

Е, дабогме! Силна је била та љубав, велика и ваносна, ја сам се од ње многоме научио. Видео да је то гровница наших прилика, нашег васпитања. Дакле, молим вас, да чујете. А можете слободно скинути мараму, нећете назепсти.

Дакле, да вам причам историју своје прве љубави.

Знам, да је у најмању руку неделикатно, писати о својој љубави, јер то отприлике значи толико исто, као изаћи на сред сокака, те тамо јавно и отворено истелалити своје осећаје. Шта се то кога тиче Ноу овом посебном случају молим читаоце да узму две олакшаване околности у обзир. Прво и прво, ја сам своје песме које говоре о љубави, давно — спалио. Оне на сваки начин нису ваљале, али их ја нисам спалио стога, што мишљах да не ваљају, но с тога, што мишљах да се моја љубав никога не тиче. Друга је олакшавана околност по мене та, што вам историју своје љубави не причам као некакав леп и ванимљив случај, но вам је навађам као аргуменат. Ја данас пишем о тој љубави хладно, чисто бих рекао научно, без срџбе и бола, бев улепшавања и завијања, без појезије, али и без подемеја. То много вреди. Није код сваког испало онако, да може то исто учинити.

Не знам више зацело, али мислим, да ми беше 14 највише 15 година. Био сам екетреман, то не поричем. Но ма да сам прочитао све Видаковићеве романе, све приповетке из „Данице“, опет ми зато ни у сну не долаваше помисао, да се и ја могу заљубити. Ја сам поред тадањих романа знао на памет и све народне песме, оне су надјачале, и у мојој глави врила у оно време једна једина мисао, мисао, да одем у хајдуке и ослободим Босну.

Имао сам друга, беше две до три године старији од мене, а увек заљубљен. Уздисао је, хукао је, јадао ми бе, али о тој његовој љубави знали смо само јап он. Некога дана, сећам се као данас, искрену он пре-