Жена

НЕ ЛЗРА 183

да ме с питањем: „А зашто се и ти не заљубиш2“ Испрва сам се можда насмејао, али ми се доцније та мисао допала. Гле сад; није баш ни мене родила шева, па вашто да се не заљубим!

— Па добро, да. се заљубим, али у коју...

— У којуг - Вар тебе срце баш ни којој не вуче р

Срце!% Знао сам да имам срца, али ме оно није вукло нигде, доли у — хајдуке. Тек кад ми је мој

друг предложио девојку, у коју треба да се заљубим, постаде ствар озбиљнија.

Беше то присна другарица његове „тајне љубави“. Становали смо у другом спрату вдања српске црквене општине, у "Темишвару. У првом спрату беше женски институт Штраусове, она је тамо одлавила. Знао сам је; стотину сам пута пролазио крај ње, али сам пролазио и гледао је, као што сам гледао околне куће.

Но мисао, да се и ја могу заљубити, није ми дала мира. Изишли су ми пред очи заљубљеници из Видаковићевих романа, а тамо беше толико дражи, толико примамљивости, толико појевије. А ја сам, ето, имао назначен већ и предмет; беше то лепушкаста шипарица, те сам о њој често и дуго мислио.

Између града п предграђа Фабрике на оном негда празном простору, у страну од парка, била је у оно доба подигнута арена. Недељом и свецем даване су тамо представе и по подне. Таза буч одлазили већином ђаци, млађе девојке, и уопште публика, која посећује представе, које се приређују по подне. Обично је и комађе удешавано ва ту публику.

На такој представи тражио сам да се приближим мојој — госпођици. Она је седела са својом другарицом, ја сам се посадио са својим другом баш испред њих. Не знам од куд, тек сам био врло енергичан и револутан. Шта сад да радим питао сам друга. Како ћу знати, да ли и она мене воли7

— Ојерећи се чешће, гледај је и уздахни, па ако и она уздахне; онда је сигурно.

Мој друг беше у тим стварима за мене ауторитет и ја сам га послушао. Окретао сам се чешће, а уздахнуо