Жена

ПИ ИРИНУ

ЖЕНА 991

И тако Марија и Јелена имају сад малог брата.

Девојчице запиткиваху како је то било, али их отац прекидаше кратким и нејасним одговорима. Деца хтедоше да виде свог малог брата, пре но што оду у школу. Отац им то не допусти, вели, да мали брат сад спава поред мајке, а п она спава после ове тешке ноћи, но кад се буду вратиле из школе, моћи ће га видети.

Тако је и било Чим су Марија и Јелена из школе дојуриле, отрче у спаваћу собу својих родитеља, где им страна госпођа још пред вратима изађе на сусрет и опомене их, да полако уђу код матере. Мати беше

тако ивнемогла, да је само слабим осмехом одговарала, на упитне зачуђене погледе својих кћери. Она им пружи своју провидну, белу, мршаву руку, коју деца пољудбе.

Страна госпођа уве малог брата у наручје и покава га девојчицама. Јелена није могла да се уздржи а да не каже, како је мали бата ружан и надувен у лицу. "Марија се само чудила, како је малиша сићушан, како су му мајушни претићи и малимали ноктићи. Изненада баци поглед на матер и виде

како је болна и изнурена.

Сад сву Марија, и Јелена чуле, да је прошле ноћи долазио и лекар абог матере и малог брата. да матер абог њених јаких болова, а за брата што га је рода врло слабог донела, па су се бојали да одмах не умре.

Мати је лежала неке две недеље у постељи, затим поче мало да се опоравља, али дуго није могла да овдрави. Дете је било и остало врло слабуњаво, ма да су мати, страна госпођа и лекар све чинили, да га одрже. После неколико недеља се озбиљно разболи. „Лекар је долазио два пут на дан и обилазио малишу, али узалуд. И у саму недељу, једва месец дана по рођењу, умре мали брат на велику жалост својих родитеља и својих сестара, а нарочито своје матере, која је њега ради толико претрпела.

Материн брат и снаха дођоше на погреб, да, још п сада слабу п болесну, матер теше. Он беше лекар далеко негде, у селу. Дирнула га жалосна судба његове сестре, ион, не жалећи труда, решио се на овај