Жена

тежак п дуг пут само да је види и да са њом тугу подели.

Марија и Јелена су се поносиле својим ујаком и својом ујном. Ови нису имали деце, али су јако волели децу, нарочито Марију и Јелену; оне су се у својој жалости веома обрадовале кад су им ујаки ујна дошли.

Ујак виде да му је сестра врло слаба и оронула. Неколико дана после погреба дође и домаћи лекар да обиђе матер. Он је био врло добар пријатељ ујаков. Оба су се лекара дуго у соби саветовали и најзад решили, да болесница проведе лето у каквом заводу за лечење — у санаторијуму — или у каквој страној бањи. А све тешкоће, које би овој намери сметале, морале би се ма на који начин отклонити.

Домаћи лекар оде, а ујка-доктор се разговарао са матером о овој намери, и она се у свему с тим сложила. Кад је у подне отац дошао и цела се породица искупила, изнесе ујак свој предлог, да Маријина и Јеленина мати мора почетком јуна да иде у какву бању, да би своје здравље поправила, зато је потребно, да је и отац прати; он ће се бринути ва · њено правилно лечење, а и њему самом потребан је планински ваздух, који ће га освежити после напорног зимског рада. Али шта ће бити са девојчицама2 Па то је природно, оне ће провести цело дуго лето код ујака и ујне на селу, они много воле децу, па ће радо примити на себе старање о здрављу и напретку својих малих рођака.

Родитељи увидеше да је предлог згодан и смишљен, али да би га остварили, било је потребно да савладају још неке тешкоће. И сад су се и опет дуго саветовали, и још истог вечера одлуче да приме пријатељску понуду ујакову. Родитељи се репипше да отпутују у иностранство, а девојчице да пошаљу код доброг ујака и ујне у Сонберг, на њихово пољско добро, недалеко од места где је ујак био срески лекар, и да ту проведу лето. Нарочито су равмишљавали о томе, да ли ће деца моћи да буду тако дуго без родитељеке куће. Па' иако ће деци бити тешко бев родитеља, опет су веровали да ће непознат, сеоски живот за њих имати неодољивих дражи,