Жена

чину

ВЕНА 225

сву страхоту онога тренутка... Болеснпк покрете лагано главу према зиду, затвори очи, и рече:

— Носи: га! |

После неколико минутп тешко, врло тешко исправи главу и отвори очи. Јест, ту је. Однела је дете, нечујно се вратила и седи опет крај његове постеље. Толико равабирају и његове мутне очи да је уплакана.

-— Милка! Још последњу молбу.

— Та иди! — поче она несигурно. — Жури!

Она устаде нагло са столице.

— Шта је!

— Да ми се закунеш на самртничком чаву...

Она не схвата шта ће он. Не схвата шта би му у овом тренутку могла одрећи. Па опет је зато прође језа.

— Дај ми реч; закуви мп се, да се нећеш нпкада удавати... Не могу мирно да умрем...

— Ах! — ивлете са њених усана.

— Ти нећеш — пита он очајно.

Што не би2! Њој дође само чудно. Опа осећаин види крај постеље неумитну смрт, која је дошла да га носи. Њега кога она тако воли. И ону том ужасном часу говори о њеном будућем животу. Вар после његове смрти има још ва њу живота2! Њено срце испуњено болом као да уздрхта. Ово је излив љубави његове према њој. Пре пет година кад им је свештеник у цркви везивао руке, он их је везивао само до гроба. Он сада хоће да се венча с њом и преко гроба. Ох, како не бир 'Га јој мисао: изгледаше песничка, велика. Свечано ухвати руку његову и изусти тихо:

— Ваклињем ти се! — А у гласу њеном као да је треперила п страст.

Задовољан осмех пређе му преко лица. Али већ у тренутку као да тражи некога погледом по соби. Кажу: Самртници далеко виде у будућност. Он тражи сведока овој заклетви.

Али у соби нема никога до њих двоје. Само један велики ноћни лептир лети око лампе и удара крилима о врело стакло, Једини сведок. Али га он није видео. Поглед му се замути, свест потавне Није више долазио к себи. |