Жена

|

МР

КИРА 987

к њему, на његово добро у Писек, камо се лети скупљају уметници — музичари из целог света, те ће дете имати прилике да их чује и да се користи.

Ето тако је гласио последњи извештај. Међутим сам пре неколико дана била послом у Бечу. Била сам код родитеља Миланових и изразила жељу да одем, видим

"и говорим са, професором Милановим. Професор Фајст

био је тако добар доћи до нас. У вече се састасмо код Миланових родитеља. Дошао је професор и госпођица, и још више друштва из њиховог познанства. Врло смо пријатно провели, до поноћи. Свирало се и певало. Свирао је мали Милан сам, а пратпо га је професор, свирао је и један дует са професором Фајстом. Ко је слушао малог Милана у Новом Саду код његове куће и на народној забави, морао је бити изненађен његовом свирком, а камо ли тек сад. Ја сам га чула, пре годину дана, а сад је прошло пет месеци откако учи у Бечу. Сасвим се друкче држи, сасвим друкче свира. Постигао је огроман напредак. Звуци су му чисти, лепи, да је милина слушати.

Говорила сам са професором о детету. Професор | по јако је задовољан. „Уживам у = детету,“ рече ми. „То је геније, и врло интелигентан.“ а озбиљно мисли да већ на зиму приреди с њиме неколико концерта. Разуме се, прво у детињем родном месту у Новом Саду, па онда у неколико већих српских места. Неће изостати ни Београд, Сарајево и Дубровник. Да напоменем и то, да је мали Милан у Бечу у школи први ђак, пако се на почетку имао да бори се немачким језиком.

Могу мирне душе казати, да сам се уверила о необичном напредовању малог Милана, да ми је професор рекао, да дете има будућности и да ће српском народу донсти славе и у страном свету. Држим, да ми је бпла дужност уповнати читаоце „УКене“ са нашим малим уметничким Српчетом, та „УКена је понајвише посвећена женама, а ми смо жене понајвише позване да се бринемоо деци. А и куд би она без нас2!

Но пстрајати на путу, којим су пошли родитељи Миланови са својим дететом, тешко је, претешко.

Да ли ће они моћи дуго толико материјалне Ре РА,