Жена

248 РАБА учитељеког деоничарског друштва „Натошевић“. 1911. На 56. страна. Цена 50 потура.

Горе на наслову стоји, да је та књига за децу. Она почиње овако: „И опет си данас плако! Сине мој, реци нани твојој истину, зашто си плаког Е да ди си со можда туко е децом 7 Ако ви то радио, то није лепо од тебе, то раде само дивља деца, и Цигани чергаши! Ако ди те је наш „мештер“ тук'о, не браним и треба, јер човек на земљи има само три особе да поштује: 1. Бога, 2. Родитеље и 8. Учитеља, који те учи и на добро упућује“...

Ове речи говори мајка Доситејева — Доситеју. Но мало

чудно изгледа, давати данас деци ту уску науку, да човек на земљи има само три особе да поштује: Бога, родитеље и учитеља. Можда би било боље да су изостале и оне речи малог ђачета Довитеја: „Ја нећу у виноград! Идем у школу, да што боље научим часловац, па ћу место овог старог добити нов“. Доситеј није учио да место старог часловца добије нов, то показује целокупан живот његов, и педагогија не би требала да истиче, да деца треба да уче и врше ма какву дужност своју — за награду.

Ова приповетчица, у којој је највећи део извађен из животописа Довитејева, рађена је, то се по свему види, на брзу руку. На цедесет и неколико страна говори се до Доситејева одласка из манастира, а свега три стране прича се о путовању Довитејеву, и на завршетку се каже: „Овуд је он својим трудом заслуживао новаца, пишући лепе поучге књиге, бавећи се учењем деце, а учио је и сам себе. Пропутевао је и Русију и Пољску“.

Казати ма и у приповетци о „Доситеју, о његовом књижевном раду само толико, да је писао лепе поучпе књиге, ипак је канда премадо. Са уметничке стране када би судили о овој приповетци нашли би, да то није приповетка, то је мади животопив Доситејев до његовог бегетва из манастира. Оно неко: лико страница на крају сувише је набацано. — Но ми немамо за децу никакве друге књиге о Доситеју, те ће и она за овај пар добро доћи.

Кад узмемо да је слике цртао учитељ, морамо их похвалити, а сигурно због великог трошка није било могуће да те сдике црта уметник.