Жена

Рио 1 НЕНА 249

Српски Књиже:ни Гласник. Споменица Доситеја Обрадо= вића 1811—1911. Уредник Јован Скерлић. 16. марта 1911. Београд. Нова штампарија „Давидовић“ Дечанска 14. Број 244 (ХХМТ. 6) 69 страна. Цена: 1 динар (1 круна).

Као што се види, „Књижевни Гласник“ је своју другу мартовеку свеску уредио тако, да је то засебна споменица Доситеја Обрадовића. Он неће да д»је заокружен животопис Доситејев, нити оцену његових дела, него је донео десетак чланака о разним појединостима, које се односе па Доситеја. Уз Доситејеву слику написао је уводни чланак о стогодишњици Доситејевој Јован Скерлић, а за овим хоћемо нарочито да истакнемо три чланка Др. ЂуроШурмин написао је чланак: Доситеј и Хрвати. Бојан Пенев написао чланак: Доситеј Обрадовић код Бугара, а др. Тихомир Р. Ђорђевић написао је чланак: Доситеј Обрадовић и Румуни. У овим чланцима говори сео утецају Довитеја и његових мисли код Хрвата, Бугара и Румуна и о Довитејевим делима, која су преведена на бугарски и румунски језик. Ови чланци дају споменица „Књижевног Гласника“ нарочиту драж. Петар А. Лавров написао је чланак Довитејева „Песма о избављењу Србије“, у петроградеком из дању из 1806. године. Има и других чланака и песама о Доситеју, те се види, да је „Књижевни Гласник“ учинио о стогодишњици Довитејевој што је могао.

Споменица о прослави великог књижевника народног, просветиоца и родољуба Доситеја Обрадовића у Новом Саду 27' марта 1911 Приликом стогодишњице од смрти му. Нови Сад, 1911. 82 стране. Цена 2

У овој књижици има две Змајеве песме: „Дижимо школе“ и „Анђео Срба“, и има две песме Јована Кпвојновића: Песма о стогодишњем помену одемрти Доситеја Обрадовића“ и „Васкре после ето година“, Главно је у овој књижици говор професора нововадеког Јована (еивојновића, што га је говорио о стогодишњем помену сени Доситеја Обрадовића приликом прославе нововадске гимназије. Тај говор. који износи 22 стране има ове одељке: Увод, Жеивот, Дух и Карактер, Оснивач нове ерпеке књижевности, Подагач темеља ерпеком национализму, Пророк народног јединства, Тумач земаљске среће, светиње, врдине и вечности народне и завршетак.

Колико се у овако малом простору могло рећи о Довитеју то је речено, и изгледа, да је говорник додирнуо све оно што је плјглавтије и трудио се да хармоничпо разреди целину. Ова

%