Жена

206 У ТЕ РРА

Жена и њена судбина морали су упливисати и индиректно на ток историјских догађаја, али су жене упливисале, што је ван сваке сумње, и директно на ток догађаја, ако и не на мушкоме дивану, али су то чиниле у кући и иначе, када ву мушки облетали око њих, и умеле су да нађу сто начина да даду израза вољи својој.

Има једна велика противност код неких историчара старе школе, јер док говоре само о судбини људи, управо о судбини мушких, дотле причају како су људи водили већину ратова због жена и вбог њихових интрига, и наваљују свако зло на женска плећа, а то двоје се зацело не слаже.

Колико је жена фактички имала уплива, на развитак псторијских догађаја, показује нам најбоље онај пример из историјске прошлости српске, што га је навео Јаша Томић у својој краткој историји Црне Горе. Црна Гора стварала се по невољи међу кршевима старе српске државе, и чим поста јаче настањена, није могла да одржи економски ред, који је постојао у старој српској држави. У Црној Гори, која је била по природи сиромашна, нија било могуће да ратар обрађује земљу, да храни себе и своје, а уз то да даје спахијама. богате приходе. Но не само да је сиротиња све изједначила, него је спољна опасност по Црну Гору била тако велика, да није могла одржати ни дотадању војену организацију.

На име, није могло бити поделе на оне који се боре и на оне који издржавају војску. Сви мушки који су могли да носе оружије, морали су у борбу, а на женама је остало да раде земљу и обрађују оно мало њиве, односно баште. Жеене су морале да узму на себе и дужност да буду комора, лече рањенике, а у невољи се и оне лаћале оружја. Да тога није било, Црна Гора нити би могла постати, ни опстати.

вде видимо, и то баш у историји српскога народа, како пониче, ствара и одржава се држава, једино на тој основи, што жена надопуњује дотадањи свој повив. Овде нам излази пред очи огромна улога жене, она захвата у ток историје нашега народа, а, тиме и у ток историје човечанства.