Жена

284 ЖЕНА

је то ружно, госпођо, што се вии ваш господин супруг тако неутоливо мрзите, али хоће ли то веровати господа у конзисторији2 Ја сам, на пример, имао част да видим и говорим са вашим господином супругом, и морам вам рећи, да нимало не разумем, како је неко у стању мрзити онаквог човека, а ево видео сам и вас, и смем вам рећи отворено, јер сам већ стар човек, још мање могу да разумем, како је неко у стању вас мрзити, и то још неутоливо. А

конзисторија не задовољава се само вашим изјавама, да се узајамно мрзите, него хоће доказа за то.

— Каква доказа, господине !2 Кад ја некога волим, чиме то могу доказати, ако ми неће на реч да верујуг А ако некога мрзим, па неће да ми верују, чиме могу то да докажемг!

— Да ли је вас, госпођо, — извините, али морам да вас питам, — да лије вас злостављао ваш муж

— Ух, господине, шта вам пада на ум.

— Наравно, нисте ни ви њега злостављали. Не | мислим баш телесно, но ни душевно.

Она се отресала. — Добро, госпођо, али та мржња, та неутолива мржња морала је на неки начин да се покаже.

— Зашто је морала, господине 2 Образовани људи, ако се и мрзе, не морају одмах у очи.

#29 — Може бити да и не морају, али онда ће конзисторија посумњати да у таквом случају постоји она неутолива мржња.

— Зашто да посумња, господине» Бог нам је заповедио, да праштамо и највећим непријатељима. | Зашто да ја морам чинити баш зла ономе, кога 4 мрзим 2 | — То је, госпођо, врло узвишена, хришћанска реч, а ако се не варам, ту реч читају у цркви на велики четвртак, на бденију, али су свети оци утврдили правила. И како смо ми разумели та правила, мора се та мржња показати у каквом делу. јесте ли ви њему ишли о глави, или он вама»

— Извините, господине, али вам морам рећи, да су свети оци врло сурово схватили и љубав и мржњу,

или свете оце нису разумели они, који су за њима

а