Жена

338 ЋЕ А ке

Марија код ујка доктора на селу“

од др. Макса Окер-Блома Превела Јулка Јањићка. Београд.

Мухоловкино гнездо.

Прошло је неколико дана од како су Марија и Јелена дошле у Сонберг. Оне су се ту већ сасвим одомаћиле и упознале врло добро са коњушницом, кошаром, кокошињаком и њиховим становницима.

У дечјој соби, коју је ујна врло лепо удесила, било је доста простора, а Јеленине лутке имале су нарочито мало место у углу десно од прозора. Ту су девојчице уживале у сунчаном сјају и свежем зраку, те две животне потребе од неизмерне вредности по вдравље.

Ту је Јелена поређала намештај те мале дрвене госпоштине. У лепо намештеном кревету Добрила п Миленко већи дан одспавају, а њихов мали дрвени синчић Павле лежи између њих. Јелена је сад слабо пмала времена, да изводи дрвену госпоштину у шетњу, толико је била у послу, а ни Марија није имала времена, пако се још увек радо играла луткама. Сеоски живот био је тако занимљив, нарочито у прво време, кад им је било још све ново, а познато је, да нас новине јако привлаче.

Јелена је имала право. На настреници беше збиља мало тичије гнездо или боље рећи, тице су тек биле почеле да га граде. Одмах испод угла веранде, две мале, сиве тице градиле су своје гнездо на једној греди уза сам вид. Чим Јелена спази да је тица с те стране одлетела, попе се на клупу од веранде, да боље види, а кад ни одатле није могла добро да загледа у гнездо, она се попе на ограду од веранде, па се издиже на прете, да још боље види; с поља на греди опази нешто пспреплетано од траве: то ће извесно бити тичије гнездо. И Марија дошла да га види,

Неколико дана врло су се пријатно забављале посматрајући како мале, красне тице граде себи гнездо.

# Види у 4. и5. броју „Жене“: Како да обавестимо женску децу о полним питањима 2