Жена

ВЗ Е НА ___8АБ неком звбњом погледа на врата и вели прекорно: Ви жене, једну мање! Сад ћете ви расправљати међу царевинама и краљевинама, која има право.

Жене се застиделе, само Огњанка не може да оћути, него вели: А зар нисмо читали шта је пре неки дан писало у „Застави“: Да се оно тиче и нас, јер ће туђе вемље попити толику српску крв.

Кад је тако себи олакшала увиде и сама, да није њено одговарати деда Вељку и то још у крчми. Застиде се и изађе напоље. А суве јој грунуше из очију. Та њој је тако неискавано тешко...

Кад дође кући дуго је гледала и љубила свог синчића, па онда завапи: Несретно дете моје ! Где нам је сад наш ранитељ и бранитељ! Где је и како му јег!

Када се сита наплакала, дође јој у главу мисао: Ш а ће сад У крчму неће више да слуша новине; не може. А зар да из других и трећих уста слуша како је на бојишту 'Толико вна, да кад једна и иста реч изађе из других, или чак из трећих уста, сасвим је друкчија. Долави таква реч у нечем као да су јој нешто одгривли, а у нечем као да су нешто набацали на њу. И тада јој дође у главу мисао, која је није остављала до воре. Хоће да научи читати, па онда да плати, да и њој долави „Застава“. Онда ће је читати кад год хоће и колико год хоће. Али јој та мисао дође тако велика, да јој се учини чисто смешна. Зар може она научити читатиг Но зашто нер! Та ето је научила писати и читати своје име, онако од шале. Дошло јој да види како се пише њено име, не зна ни сама зашто. Један малиша јој је написао, и она је то научила слово по слово, па сад пише, да га може свако прочитати. Кад јој је лане био учитељ на свечари, она је написала своје име, лепо, великим словима и дала му да прочита. А он је одмах прочитао и похвалио је. Но баш и да научи читати: хоће ли њојзи, једној простој жени, хтети шиљати новине2 А зашто да неће2! Она. ће писати Милетићу зашто њој треба „Застава“ и он ће разумети, да се те новине п све што пише у новинама и ње тиче.

Једва је чекала да сване, па дозва преко плота ож