Жена

348 ВК А

свога нећака Станка. Он је у највишем разреду и први ђак.

Стаде му се умиљавати, па му онда каже: Отанко, голубе, да ти мене научиш читати. Још више ђу те волети. Можеш ли

74188 Дете је зачуђено гледа па онда каже: — Тетка, то не може.

— А зашто не може2 — пита га. -—— Да пробаш, голубе.

Не може то бити. Како бих те учио, кад те не смем ни ударити, ни положити на скамију, нити те отерати за фуруном да клечиш на кукурузу, каже дете сасвим озбиљно.

— А зар се не може никако без тога2

Он врти главом. Та у оно време није само њему изгледало, да се не може бев боја научити читати, него је тако изгледало и учитељима.

Ал' она не попушта. Па – пробај, голубе; ко бога те молим, пробај. Ја ћу те слушати као свога старијег.

Дете напослетку ври олако Донесе свој буквар, седоше ва сто и он се уозбиљио. Г'леда је сасвим друкчије, а сасвим друкчији дође и он њој.

Она је знала писати и читати своје име па је познавала већ десет писмена. И поставила је ово правило: Ово писмо где год нађем, где год видим, ја га, читам а. А ово писмо где год нађем, где год видим ја га читам 6. Јел таког

И тако је ишло редом. Кад он однесе свој буквар, она је набавила једну стару „Заставу“, па је учила из ње. Знала је да се оно са крупни слови чита: Застава. Ту има три а; оно друго су друга слова. Оно прво је 8, оно треће је 6, и т. д. Ивзнашла, их је и запамтила. Нека је већ знала. Па је онда по неким речима пронашла и погодила из познатих слова и неко непознато.

Станко се чудио. И већ рећи дан рече јој: — Ти би, тетка, билакод нас први ђак. Брво ћеш научити читати.

За две недеље је знала читати. И написала је А логина писмо Милетићу, где га моли, да и њој шаље „Заставу“, иако је само жена и то проста