Жена

ЖЕНА 349 жена. Написала је, зашто се и ње тиче оно, што пише у „Частави“, и позвала се на његове речи, да је она крв, која се пуши на бојишту, п њена крв. Написала је и то, како је научила читати, да може читати „даставу“, а послала је и претплату.

Милетићу су сувиле очи кад је читао то писмо, које је она писала, управо цртала три пуне ноћи, дуго је чувао то писмо. То писмо су однели са ИВЕ гим списима кад су га затворили за време ерпскотурског рата и нису му га више вратили,

Међутим су се на бојишту брзо развијале ствари. Прусија је за неколико дана повела Саксонску и све пролазе у Чешкој, и за 6 дапа потукла четири пута аустријску војску.

Убрво је дошла и битка на Кениг "сгрецу. Прве вести о страховитој погибији аустријске војске на Кенигегрецу биле су још страшније, но што јеу истини. „Застава“ је према првим брзојавима писала: „Глас се пронови, да је Ау отрија од 280.000 војника, које је пмала у битци, изгубила 80, ако не и 100.000. Читаве регименте погинуле су на бојним пољима, гомилама се 7 Лаби (Елби) подавили, хиљадама су рањени п заробљени.“

Утисак беше страховит. Већ после неколике дана, изађе царски манифест, који је почињао са речима;

„Тешка несрећа задесила је царевину...“

А шта су радили народи 2 На њихову се душу навукло црнидо... Закукало је хиљадама удовица, хиљадама нејачи оста без родитеља и ранитеља. Целом Аустријом протутњи силно незадовољство и гунбање. Крчмар Сима читао је из „Заставе“ потрешеним гласом: „Нису криви пораву само лоше пушке и лоши генерали. Крива је рђава спољна и рђава унутарња политика. Аустрија није немачка држава. Ту су и други народи, који су потиштени и чији се глас не слуша...“

Мало по мало стигла писма од равних војника, који „су преживели Кенигегрец. Неки су рањени, неки варобљени. Вна се ва многе који су погинули, али о многим и многим хиљадама не зна се где су. да њих се бележи: — Нестали су. Може бити да су зароб-