Жена

354. тЕк ВРЕРА

И кад је задржаше једне недеље после службе, да им каже, шта је то с Прајвом и с Французом, а она само што се не побеви: — Ех, бог их убио! Одвели народе своје на кланицу због тога, што се повавадише: ко ће да буде шпански краљг А шта се њих тиче, рђа их потрла, шта се догађа у Шпанији2 Зашто не оставе да Шпоањолци раде шта хоће2 Па јесмо ли ми нашу децу инашу крв нађубрету нашли, да се и ми у то мешамо2! Зар не знате шта се пева данав по нашем народу:

Ко ће земљу да нам сеје, Копа виноград 2

Људи су нам на граници Бране Швабин град,

А крајина оста пуста, Занемарен рад,

Па нас мори и тамани Колера и глад.

Па зар сад опет да изводе наше на границу због штпанскога трона и престола Зар ми немамо наше мукег Зар је право да се сатре народ 2 -

„Људи су одобравали и гунђали, а жене почеше да проклињу. Опет су то чула господа, па су се дуго равговарала у општинској кући: шта да раде с том женомр Та то је бунџија2 Напослетку су омахнули руком и казали: — Манте је врагу, ако је потегнемо, направићемо од ње мученицу, па ће бити горе.

Кад се већ граница развојачила, вове Огњанку неког дана општински бележник и каже јој: — Твоја. је ствар нерашчишћена. Давно је прошло три године како је проглашено, дати је нестао муж у рату. Треба сад да тражиш да га прогласе мртвим.

— Шта кажешр — пита га Огњана.

Па кажем, да тражиш да прогласимо да је умро, па да се можеш удати; млада си и здрава си. И да се оно што пма, осигура грунтовно на наследнике.

Огњанка, Па А ко ће доказати да је он умрог

— Не треба ништа докавивати. 'Гакав је закон. Није се вратио из рата, а прошло је више од три године.

— Истина, није се вратио, али се може вратити, каже она, — Шта бих ја, да он дође кући жив, а ја га