Жена

б ПИ А а

љање имендана и рођендана туђинско, а свечарство је српско и само српско славље, јер свечарског славља крсне славе ниједан други народ нема само наш српски. Свечарство је обележје нашег србинства. Уверена сам, да други народи имају такве славе, ни наум им не би падало држање имендана и рођендана, као и нама што би требало чинитии ни наум не узимати имендан и рођендан крај нашег српског свечарства.

Могла би још и многе друге наше мане и недостатке изнети, али држим, да је доста и ово да се види, како грешимо и како смо на кривом путу. Те погрешке своје треба да увидимо, те да их се отресемо и одбацимо и дау своје куће српски дух уносимо, да нам у сваком кутку наше куће српски дух веје и провејава.

Својој деци српска имена, којих у календару нема, дајимо, те ћемо избећи држање имендана.

Своју децу прво научимо српски говорити, мислити и осећати, па тек када српски говорити добро знају, мисле и осећају, онда их можемо, управо треба,

да их онда и страним језицима учимо, јер нисам

противница учењу страних језика, знајући да колико језика знаш, толико људи вредиш.

р——

Помоћ за време бабиња. Милан пл. Младеновић. Лаћарак.

Ваш чланак „Сестринска помоћ“ у трећем броју „Жене“ подстакао ме је, да Вам напишем ове ретке. Не пишем их за јавност, него их пишем Вама, да о тој ствари и сами размислите, те просудите вредност њену.

' Мако је ово требало да буде приватно писмо и за размишљање, у томе је писму изнесена здрава и корисна мисао, да га са накнадном дозволом писца саопштавам топло препоручујући ту мисао свима нашим Српкињама, а новосадска Посестрима без сумње ће се трудити да ту мисао у своме друштву и оствари. Прим. ур. „Жене“.