Жена

ВЕНА 383

Једнога дана она се љуљала; он је тргао уже; уже се откине и обоје падоше на земљу и ударише главу о главу, да је Зора обневидела за неколико тренутака.

= Луда љуљашка и слабо уже! — извињавао се капетан.

— Луди сте ви незграпни медведе! — сикнула је Зорка.

А он2 Шта ће он сад! „Он се одважи на јуриш; рашири руке, ухвати је и љубио је онако непријатељски, да је све пуцало и тепао јој је оштро, војнички: Жабо, жабо, слатка жабице!“

Она напрћи уста „али се ипак предомисли, па викну још једном: „незграпни медведе“ и врати му онако хитро и слатко врео пољубац“. После шест недеља венчали су се.

У трећој причи „Сан и предосећај“ дознајемо, да је „Иванка имала јако развијен предосећај, који је никада није преварио“. У очи Божића снивала је страховит, дугачак сан, који јој је тетка њена овако протумачила: „Запамти, чедо моје, упознаћеш се са једним страним младићем, верићеш се с њим, али ће он сирома умрети као твој вереник још пре венчања“. И прича нам казује да се то доиста и догодило.

У своме жанру није то рђава ствар, али ако хоће Матица Српска да награђује такве ствари, може их покупити на сваком сеоском рогљу много занимљивије.

Четврта и најдужа прича је „Анђелка“. Пуна романтике и заплета. Они се упознају, кад њега гурне просјак, а он [0] очепи Хаљину. Њена пријатељица Ружа завађа их. Они падају при игрању, на балу, она се озледи и оде кући, а он је лутао улицама — разуме се била је дубока ноћ — дође до њене куће, „па не зна ни сам како“ уђе у авлију, па онда у врт, где нађе њу, како лежи у мрежи.

Мало су се љубили, па се онда позавадише и он покушава да се под њеним прозорима убије. Његов пријатељ скрене револвер на другу страну. Она силази доле на улицу и узе му из руке револвер, а он узе њу.

Признајем, да ствар овако укратко испричана, изгледа много слабија но што је у истини. Но ја хтедох да изнесем само живац тих приповедака, а кад се на тај живац набаца месо, наравно, друкчије је. Ја само хтедох утврдити, да су живци у тим приповеткама расклиматани и нездрави.

Госпођа иначе уме да приповеда. Да бира градиво из правог живота, да у њеним приповеткама има здраве језгре, пролазећи „кроз трње и цвеће“; осетили би свеж мирис, а