Жена

а ЕН А 889

стојци налазе у згодном облику скоро само у воћу. За здравог човека воће је од највеће користи, да би одржао здравље. Стога је потребно давати деци воћа како свежа тако и кувана. Воће ће много више користити но што ће може бити шкодити некима, јер је број оних необично мали, који се због воћа поболе од запалења слепога црева. Више деце настрада од рибје кости него од воћа, па ипак многи родитељи не ускраћују деци рибу, ма да дете без рибје хране може сасвим добро опстати.

Долази питање: да ли треба љуштити воће2 Писац мисли, да је довољно ако се воће добро истре, јер је љуска корисна по добро варење. А што се неки боје да ће са љуском ући у желудац и опасне бактерије, та бојазан не игра улогу, јер се бактерије могу пренети у тело и хлебом и многом другом храном, али су ти случајеви тако ретки да се управо губе. Кад се воће, (па и грожђе) једе с љуском тиме се челиче црева и желудац детињег организма, те добијају за у будуће отпорну снагу.

Изреке Доситијеве о здрављу.

Износимо неке занимљиве Доситијеве изреке о здрављу што их. је покупио и изнео најновији број „Здравља“. Велико је болан, који од тешке болести не зна шта га боли. — Ако ли се тко ожени, многа старост (брига) и бреме; ако ли се не ожени, која фајда што се и родио. — Кад је ткоу младости, тада је у манитости, крв ври, ум лети, душа и не пада на ум; дође ли старост, дође свака жалост. — Ако човјек не има порода, он јест како сухо дрво; ако рађа децу, хиљаду брига у старости. — Јеси ли млад, ти си здрави лаган; јеси ли стар, а ти си разуман и поштен. — Не може се свету угодити: кад смо млади, ради би да живимо до старости, а старцем је жао, што су остарили. — Мучно се рађамо, мучније умиремо, од једнога плача к другому идемо.

Кад дође на човјека болест, не помаже му оно здравље, што је на њем прије било. — Не може око виђети оно, што је у оку; ма пошто тко други извади му трн, тадај га види. — Боље је и из дрвене чаше и тиквене, чиста вода и добра, него из позлаћене мутна и ружна. — Зла је младост, која не промишља за старост. — Срамотна је старост оному, који је поарчио у манитости младост. — Ногобоља иде у господске ноге, јер је онде згода почивати.