Жена

нула да ти буде у њој добро. Дан и ноћ мислила је на тебе и страховала за тебе. Кад си толико порасла, да си могла ван њене утробе да живиш, онда си се родила исто онако, као што су се и Дијанини кучићи окотили,“

Такво чудо Марија није могла никад замислити. Вар је она била у утроби своје матере кад је била. мала 2

„Тако то бива са свима нама“, рече ујак. „Сваког човека роди његова мати и он има својим родитељима да захвали што је жив,“

„Алп мати је рекла“, рече Марија, „да ме је рода, донела“.

„Ба видиш“, продужи ујак, „то се обично тако каже малој деци, јер не бп могла да разуму правилно целу ствар; али ти сеп сад већ доста велика девојка, па треба да внашш како си се родила и да сити је:ан мали делић твоје матере.“

Марија се вадуби у мпели, а после кратког ћутања опет запшта: „А како се родио мали бата7 Вар ни њега није рода донела 2“

„Није драго дете“, рече ујак. „И њега је његова матп родила. Сећаш ли се, како је мати била слаба, п болесна целе зиме 2“ Да, Марија се сећала, п сад кад је на то помислила, засузише јој се очи, а ујак продужи: „Носити своје дете у себи месецима, док се не развије и не дође на свет, то је за матер врло трудно и тешко, зато је била мати тако малаксала и болесна за све време док је малог брата носила.“

„Али је много тежа п опаснија ствар дете родити. Матп мора по неколико сати грдне болове да претрпи п после порођаја дуго у постељи да лежи“.

Сад се Марија сети, како је баш оне ноћи, кад јој се мали брат родио, кроз сан чула матерпно јечање и запомагање, као да је имала ужасне болове. Она псприча то ујаку, а ујак рече, да је Марија те ноћи немпрно спавала, па је запста чула материно јечање кад се мали брат родио. Мати је пмала врло тежак порођај; осим оне старе госпође, која је дошла да јој се нађе, морали су п домаћег лекара да позову.

Марија избриса сузу, која се котрљала преко