Жена

414 ВЕЗА

врло тешко, али је напослетку све дошло у свој ред, и некако смо се погодили.

— Камо среће, да смо убоги сироти, — уздахну моја кума, — па да не можемо да учинимо детету све што зажели, онда би се лакше научило одрицању. Сиротиња је у том погледу сретнија.

— А зар од вас, госпођо кумо, није никада ваше дете зажелело, што јој не можете испунити 2 Ја сумњам. Сећам се, видите, оваког случаја: Некога дана

не ин смо у авлији под липама, и кад смо хтели

уђемо у кућу, угасим лампу, што је стајала на Е Месец је дивно светлио, а моја Јуца пружи претић у вис и рече: Тата, угаси и ону лампу. Е,

сад са како ћу и поред најбоље воље да гасим

месец 2! Па је искала Јуца од мене и то, да јој скинем с неба. вечерњачу, прохтело јој се, да је понесе у постељу и спава с њом. Казао сам јој, да тата нема тако велике мердевине, а и да има, нема времена да се тако високо пење, јер има друга посла. То, видите, нисам могао да јој учиним. А кад је тражила да носи собом у кревет шареног мачка, да с њиме спава, то бих јој већ могао лако учинити, али, наравно, нисам

хтео. Дакле, видите, да се не може и не сме детету.

учинити често ни оно, што би са гледишта могућности било најлакше учинити. » % %

И опет прође неколико година. Били су избори

посланика ва српски народни црквени сабор, када прочитах у новинама, да је мој кум оставио своју странку и отишао у противнике. Испрва нисам веровао, а кад сам морао да верујем, нисам могао да протумачим. Зар он, који је тако ватрено заступао своје начело, да иде у противнике 7! ___ Наскоро затим састанем се са једним нашим за једничким пријатељем, који ми је протумачио загонетку. Замислите, то је учинила — Зоратда. И то није никаква тајна, то зна цела варош.

Зоранди је било у оно време скоро 14 година. Размажена и уображена, волела је да забада и псмева. У неком друштву поче да исмева једног гимназисту,

%

"