Жена

ЖЕНА 415

п кад се он није дао, почела је да га вређа. Увредила га је позамашно, а он се толико заборавио, да ју је наввао жабом. Она дође ван себе, баци му лепеву у лице, а он је удари по прстима, тако силно, да је страховито вриснула. Па не само то, него се натури за њом, а она поче да бега. Једва су га задржали.

Тај несретни гимназиста био је син народног посланика онога среза, а мој кум његов најбољи и лични и начелни пријатељ.

Пуче брука по целој вароши. Неко осуђује младића, али чак и они који га осуђују, осуђују још већма њу. Ђак је био да се извини и да моли њу и њене родитеље ва опроштење, но она га није примила. А његов отац је рекао моме куму у повећем друштву: — Ја сам оног мог балавца примерно казнио, а сад шта знамо. Још су обоје деца, а нарочито он. Доцније ће љубити женскиње у руку, а не да се бије с њима. Сад је још магарац.

Мој кум је примио пружену руку, али кад на кратко за тим дођоше избори, Зоранда се опасно разболела. Добила је „фрасове, шта ли. И мој кум гласао је на противну страну. Он је без сумње тврдо веровао, да би Воранда умрла, да није онако учинио.

Зна се већ, како су сред изборне борбе раздражени духови. Његови некадањи начелни пријатељи почеше оштро да га осуђују и нападају. А он је враћао истом мером. И сад је већ износио стотину начелних ствари, због којих не може да буде у старој странци. За мало па је и сам у то веровао и постао најжешћи противник својих пријатеља...

Повле је дошла нека дилетантска представа омла· дине. Приказивали су Стеријину: „Џокондирену тикву“, а Зоранда је хтела силом да буде „покондирена тиква“. Но било их је доста, који су хтели другу.

Сад се раввила нова борба, и зли језици говоре, да је Воранда и опет почела да добија „фрасове“. Је ли то баш истина, не знам, али мој кум, па и моја поштована кума, почеше да сплеткаре и служе се врло бедним средствима, само да може Воранда изигравати улогу „покондирене тикве“.

Када сам се после тога састао с њима на једној