Жена

416 ЖЕНА

прослави, приметим, да је постао сасвим, али сасвим други човек. () мојој госпођи куми допустићете да не говорим. % % »

После неколико нових година, био сам и опет послом у седишту мога кума. Били смо већ прилично охладнели, али нисам могао а да га не посетим. 30ранда је већ велика девојка. Охола, горда, равдражљива, размажена. Понаша се као нека краљица, која је научила да је сви слушају. Са духовитом заједљивошћу удара лево и десно, а мушкарци је облећу као богињу. Нашем болесном нараштају нарочито се допадају такве девојке. Лете им у чељуст, као жаба, у отворена змијина уста. Очеви и матере младића стрепе да им син не доведе баш Воранду, али младићи луде за њом. А она воли да се уповнаје све с другима и другима, па се после отворено хвали својим другарицама: И опет сам једнога, или двојицу, или тројицу упрегла у своја тријумфална кола...

ада сам посетио свога кума, у вароши се говорило само о Зоранди. Накратко пре тога била јео Три Јерарха беседа. А баш дан два пре тога ускомешао се на 'Тиви лед, па нити иде, нити стоји. Са

оне стране Тисе има у спахије стаклена башта, у којој

има дивних камелија. Кад дође дан забаве, није се могло никако преко Тисе. Поручивати цвеће са друге стране, доцне је. А после службе чула је Зоранда у порти, како се њене две другарице хвале, да су добиле јутрос на поклон два букета камелија, која су поручена и стигла из престонице.

Зоранда побледе и одјури кући. Јутрос јој је баш: рекао њихов кочијаш, кога је шиљала преко

Тисе, да се не може преко. Сад га и опет зове: — Јово, ја морам имати онај букет. Ти мораш преко 'Тисе. — Не може! — каже он. — Да се може, ја не бих

чекао да ми кажете двапут. Ви мене познајете. — Јово, даћу ти што год тражиш! — Не може, госпођице. Ослухните само; можете сасвим лепо довде чути, како се крши на Тиси лед. — Јово, нађи кога,

“.