Жена

ЖЕНА 428

и не дижу се гласови проти тому, дочим се што слично ређе догађа са стране очува, јер он нема прилике бавити се толико дјецом као мати, која будући увијек с њима — ако је у положају маћије — досади мужу тужбама и немиром у кући, а муж ма да како воли своју дјецу, још опет у свом егоизму за удобношћу, претпоставља свети кућни мир.

На нама је, али да избришемо за увијек онај гадни жиг са имена маћије, а да умјесто тога заузме мјесто: име помајка — у потпуном смислу ријечи.

Држим — видила сам — да зла маћија може бити само она жена, којој сасвим мањка наобразба и свака племенитост душе.

Исто тако држим, да образована жена, не ће никад напртити дјеци какову пропалицу, или човјека који ће их упропастити.

Даље ћемо наићи, да се мушка дјеца противе поновном браку матере, а то из већ прирођеног мушкарцима — егоизма — и јер не уступају свој престиж над матером ни у љубави ни у власти, коју већ са четрнаестом годином заузму. Дочим у женске дјеце тога нема, јер се она посве подређују матери.

Зато данас — у вријеме кад се жена бори, да буде једнакоправна, кад јој се даје толика наобразба да умије себи и може сама служити насушни хљеб у доба кад су и индијску жену ослободили присилног ропства и погибања за умрлим мужем и збринуло се за њу — треба и код нас да падну оне пресуде, које писциу романима величају, те нека удовица управља собом према сопственој увиђавности, за добро своје и своје дјеце. А наобразба штитиће жену да не почини оно, што би ју саблазнило пред дјецом и свијетом. Оно пак, што јој живот пружа на добробит њену и њене дјеце, немају јој права ускинути никакве застарјелг пресуде ни фразе.

На родитељима је, да даду женској дјеци наобразбу, да им оплемене ум и срце, а онда ће отпасти оне ситничаве и слабе стране, које жени толико спо-