Жена

424 ЊЕНА

читују. Онда не буде оних страшних „злих“ жена, ужасних маћија, ни лакомислених — или силом паћеница — удовица.

ЈЕ

Двадесети вијек унапредио је и умножио знатно женске раднице на културном пољу, као и поборнице за женска права. Дао нам је љекарица, фило-

зофкиња; умножио се и број списатељица, но крај свега напретка, остаје жена ипак у другом реду. Нисам за то, да се жена натискује куд то не заслужује, нисам ни зато, да се апелује на каваљерски такт мушкарца, да ју пусти напред: али сам за строгу праведност, праведност по заслузи, без обзира на спол, без обзира на то, је ли ружна или лијепа.

Госпођа Кири, морала је то прво осјетити. Злобни језици веле — а у злоби се често истина крије, — да је госпођа Кири зато пропала на избору за члана академије — јер није лијепа и јер је стара.

Колико је у томе истине, не ћу истраживати, тек знам да како је њој била запрека мањкавост љепоте, да је тако некад љепота била запрека женском напретку.

У Русији су се — код првих покушаја, да се женскињама дозволи похађати универза — изражавали тадањи министри просвјете, да се женскињама не може дозволити полазак свеучилишта поради тог разлога, јер би одврнула својим присуством пажњу ђака од предавања; други је рекао, ди би професори били поради којекакових обзира одвише попустљиви прама њима, а тиме и неправедни; трећи, да би им се онда морала дати по свршеним наукама и служба, а тиме би се конкурирало мушкарцима; и још много сличних изговора се наводило, док коначно не попустише, кад виђаше, да тиме ипак не запријечују напредак женскиња, јер ове одлазе на науке у Швицарску.

Ту су се дакле бојали женске љепоте, да не

би погубно дјеловала на професоре и ђаке; јер се