Жена

414 НЕНА

— Греба « тим да се измирим; је лиг И да ми буде још мило, и да кажем: природно је. Је ли!

— Не мора ти бити мило и не можети бити мило, али можеш узети да је природно и да не може друкчије бити.

— Молим те, не говори ми даље; нема смисла. Било је и тежих неприлика, признајем, али кад то траје и траје, мора доћи напослетку она капљица, која прелије чашу. Нека је та капљица ма како мала, она се преспе. Свака ти је реч узалудна, одговорити ме не можеш. Ја се заклињем, да ћу учинити што сам наумила.

— Ама ја и не мислим да те одговарам. Хтео сам да дознам само узрок. Иначе право дати кажем, оно што хоћеш да учиниш, изгледа ми мало чудновато, необично, али се слажем.

— Слажеш сер — Уввикну она зачуђено. — И мило ти је!

— Не мора ми бити мило, али ми није ни немило. Кад ти тако хоћеш, и кад кажеш да тако мора бити, ја се мирим с тим.

— Па наравно! Једна глупава рођака мање или више, не чини ништа.

Затим ми је говорила о неким својим приватним пословима, а кад сам полазио, она ме пита: — А шта мислиш, како ће се ово свршити 2

— Нећу да будем пророк. Видећемо.

— Али ти тек нешто мораш мислити о овом, што хоћу сад да учиним 2

— Не мислим ништа изрично. Да хоћеш да скочит са моста у Дунав, или да хоћеш да испијеш две литре вина, ја бих ти сигурно могао кавати, шта ће се догодити после тога. Али кад неко хоће да пасе гуске и прасице и насађује квочке да би оглупавпо, то је за мене сасвим ново. Ја бих и сам волео, да ми ко може казати шта ће се излећи. Не мислим баш, шта ће се ивлећи пспод квочке, јер кад ти будеш насађивала, тешко да ће се излећи што друго, осим мућкови, али бих волео внати, шта ће се излећи из целог твог подузећа 7

— Добро је, видећемо. Збогом!