Жена

418 А К-Н,А:

терала ме да привучем орман до прозора и да увежем узицом врата, јер је брава доста трошна. Али ако ти господине мислиш да није ништа, и да не треба ништа чинити, – њено је, може радити шта хоће.

Још од почетка нашег разговора било ми је врло тешко да угушим смеј, али сам се уздржао и гледао да умирим старца. А на послетку са му рекао, да нећу никад казати госпођи Савети да ми је долазио, а кад опет дође у варош, нека ми сврати. То није баш било од мене лепо, али сам био одвише радовнао како ће се развијати та ствар. Видео сам, да је старца највећма умирило то, што сам га позвао да ми и опет одврати кад дође у варош. Сиромах, није могао да издржи сам сву одговорност за оно што се догодило.

Кад ми је старац дошао после неколико дана, опет га питам: — Но деда, како јер

— Не дај боже горе.

— А како госпођа Савета2

— Она би то боље умела казати од мене. Учи да чува гуске и прасице. Видим, љути се на себе што не може рано да легне и рано да устане. Не може да једе свако наше јело, а хтела би. ( нама врло лепо разговара, и воли да разговара. О свему распитује, а видим не разуме ове наше послове. Свему се ишчуђава. Запавила је, како наши пен внају на длаку докле је наше имање, па свака кола, и сваког путника пропрате од почетка наше границе, па до краја. Ни корак више, ни корак мање. Моја јој жена каже: — А што се томе чудите, госпођо2 Вато их хранимо, да нас чувају. А да немају памети, да равликују наше од туђега, не би их држали да нам буду чувари.

Пре три недеље нисмо пмали довољно патака, да их насадимо, па смо насадили квочку на пачија Јаја. Сад кад се излегли пачићи, води пх квочка, а они за њом. Кад су дошли до баре, пачићи, чим опазише бару, полетеше у воду. Узбунила се квочка, ла се не подаве и све трчи обалом. А госпођи Савети то чудно. Каже: — Откуд знају пачићи, који првп пут виде воду, да знају пливати и улазе слободно у воду, а квочка би их бог зна како пратила, ади осећа да