Жена

БА ЕСВЕОА. 411

душманину. · Свега ме пробио хладан зној. Сама је у у соби, знамо да је сама, а опет о неким разговара. Не могу више сваке речи да се сетим, одавна је било, али знам да је викала: — Убиј ме! Убиј ме, црни Арапине, али ти права Српкиња неће дати пољупца. Па онда поче као нека трка по соби и онда се мало смирила. Али само мало. Јер затим опет поче викати: Отишао је црни Арапин, а ја ћу сад о ову црну стену размрскати главу...

Даље нисам слушао, него уседнем на најбољег коња и одјурим у варош. Господина нема код куће, него сам га тражио по свима кафанама, док сам га нашао. Испричам му као без душе све што сам чуо, а њему видим као да није било право. Мени је казао, да хоће да изигравају неку комедију, неки театор, па она учи како ће тамо да говори.

И веровао сам и нисам веровао. днам ја шта је позориште, и ишао сам кад сву изигравали Милоша Обилића, али су оно били Ружић, па Ружићка и други од тог заната. Напослетку, кажимо, оно је био театор. Али ти јуче рупи госпођа Савета на салаш, донела пуно пртљага, као да ће не само летовати него и вимовати; намести се у чисту собу, зове уну-

тра мене и моју бабу, и каже нам: — Ја ћу сад дуго времена остати с вама. Хоћу да чувам гуске и правице, да раним свиње... Сутра чим устанем, нека

ми свињарче све лепо покаже... А ви кувајте и ва мене. Јешћемо увек заједно у вашој соби.

Имаш ли још што, деда Јефто — питам га, кад је престао.

—- А зар треба још штог Зар ово није доста2 — пита ме разрогачено.

— Ако јој дошла воља да чувагуске п прасице, мани је, своје чува. Остави је нек по вољи живи, само о свему томе ником ни речи.

= И ништа даљег — пита он.

- Ца ја мислим, да ти није тешка, што је на салашу. И мислим, да није никоме ништа крпво учинила. А шта ће учинити криво Оно, додуше, внам какве су жене, Моја се баба синоћ узбунила и на-