Жена

416 ЖЕНА

— Па шта је, деда Јефто2 Говори слободно.

— Па ја и мислим, да вам нећу бити крив, ако се што и пребацим. Ако се ја и варам, а дај боже да се варам, ви нећете госпођа Савети одати да сам вам долазио...

Још се дуго извињавао и снебивао, док сам исчупао од њега због чега је дошао. Напослетку каже: — Јуче, још с јутра, дошла нам је госпођа Савета на салаш. Још је и сад тамо. Али с њоме као да није добро, па ја мислим, а и моја баба мисли, да је она сирота — штукнула. — И показа руком на чело, као да је пореметила памећу.

— Та иди, човече, како можеш тако што говорити,

— Е то оно, од чега сам се бојао. Коме смем то да кажем А могао бих бити крив, ако не кажем.

— Дакле, говори слободно. Кажи све, јер знам да говориш из чиста срца и ни зашта нећеш бити крив.

— Бог ме убио, ако не говорим из најчистија срца. И кад вам већ говорим, хоћу да вам кажем све, испочетка. Дакле, тако на годину дана пре но што ће се госпођа Савета удати, она се кроз три дана свако после подне извовила на салаш. Уђе у чисту собу, вабрави се, па ве пред вече враћа у варош.

Први дан нисам ништа приметио, али други дан кад је отишла, каже ми моја баба: — Јефто, није добро. Оно кукавно дете биће да је полудело. — Ми смо били у пољу, али моја баба свратила нешто у кућу, па чула неке страховите ствари. Чује, како госпођица Савета трчи по воби, цичи, дречи, и говори све неке страшне ствари.

Ви познајете моју бабу. То је, могу слободно касти, жена на месту, али ко се сме у таквим стварима поуздати на жену2 Кад сутра, ето нам опет госпођице Савете. Чим с каруца, а она опет у собу и забрави се. Гледам је онако испод очију, не видим нашта. Здраво, весело девојче, скакуће као срна. Алп не лежи враже, тек ја одмакао да надледам радине, трчи моја баба као без душе: — Хајде — каже, — да чујеш сам. Опет ју је стигло.

Хајде ја, па кад смо стигли до куће, дошуњамо се до врата, али имам шта и чути. Не желим ни моме

|

св > о:

завио