Жена

484. ВЕНА

ли ти, да кер па и друге животиње кад се разболе, својим природним нагоном нађу себи лека. Пасу траву, једу креча, вемље.

— Познато ми је.

— Е видиш дакле, и у мени је остало оног природног нагона, и ја сам нашла себи лека. Хоћу да тражим и нађем себи места у друштву. Није ми више све онако црно, као пре. Ако п не сија сунце баш због нас, оно бар сија и на нас. А и то је нешто.

Још оне зиме се удала, само на жалост далеко из места. ·

Ето, тако је прошла госпођа Савета, кад је ишла да оглупави. Уверила се, да учен и мудар — није свеједно.

%"

„Мако да придобијемо мужа“ (Посвећено мојој поћерци Љубинки.) Зорка Симе Лукина Лазића. Нови Сад.

Већ 5 недеља је, како бзм написала овај наслов. па накако да почнем. А ево вашто: Постоји у на као неко правило, да се ништа не пише о себи и овом животу лично И ако се ко огреши о то „правило“ — исмеју га. Ето, због тога се нисам ва ових 5 недеља гдмакла даље од — наслова. Јер ја не могу ништа да напишем, а да у то не уплетем нешто и од свога рођеног, од својих доживљаја или осећаја, Не могу, јер немам слободна времена за — измит. љавање. Овако јо лакше, брже. Вађем једноставно по својој прошлости (или души) и одатле ишчупам по коју успомену (или осећај) — баш као кад дођем до ормапа и отуд извадим коју ствар. . А по мало и нећу. Нећу, јер немам воље 'а измишљавање: ита бам фраве, ма биле и лепе; сита сам лажи ма била и елатка.. Истину! А та је у нама, — све около нав је лаж. Истина је само у нама п у оном, што смо преживелим својим животом — било душевним или телесним. Па кад је у нама, вашто да је скри. вамо7 Је ли само зато, што то није у нас „у моди“