Жена

РА О БРРА 495

Ањегиња Милица и Милетина буна. ' Анђа Петровићева Београд.

Као верна фотографија књегиње Љубице могу послужити и ова три значајна момента:

Кад су после првога боја на Љубићу 1815 г. наши били разбијени, и Милош са друговима дојурио дома да своју главу заклони, Љубица их је дочекала са речима: „Кад сте мислили бегати испред турске силе, што сте кавгу заметали, — 'а кад сте већ заметли, онда се као људи јуначки борите, а неда бегате и да се заклањате иза леђа својих жена. Узмите наше женске прегаче, а нама дајте оружје, па ћете видети како жене бој бију с Турцима“,

Овај њен прекор учинио је, да су се Милоши сви остали још истога дана вратили на Љубић, где су после љуте и крваве борбе изашли као победиоци. После 4 године 1819. књегиња Љубица је у својој увређеној Супружанској части у сред своје куће у Црнућу, из пиштоља убила лепу Петрију, коју је Милош к себи довео.

Па и у Милетиној буни, видећи Милоша збуњена изашла је пред-а-њ са речима:

„Ти се ниси плашио Турака, кадси их разгонио на Палежу, Крагујевцу, Пожаревцу и Дубљу, а уплашио си се од једне побуне свога рођеног народа. Иди одважно у средину његову и питај га шта хоће, па и ако си што грешио према њему, исправљај мирно своје погрешке као што доликује једноме јунаку и господару, а не бегај у страну“.

Значајан и буран живот прве српске владарке у обновљеној Србији књегиње Љубице М. Обреновић — која је са ентузијазмом, дубоким и ватреним убеђењима ступила на поље националног рада и напретка, потпомагајући припрему за српску народну револуцију почетком 19. века, не само да је благодарни материјал за наше историо-биографе у проучавању њене личности, но и свих оних нианса у животу, раду српске жене ранијих столећа.

Задржавајући се код њеног живота у оној