Жена

496 НЕНА

историској споси најтежих и најсудбоноснијих мена, кроз које је морала проћи Србија, — као и код свих важнијих момената чврсто везани за њен живот и судбу ново-ослобођене кнежевине, расветљава нам се она провидна копрена интрига — која је нискостима њој блиских људи неправедно набачена на њу саму. Њена „многобројна преписка дирљиво црта део по део те дубоке, честите душе, осетљиве за сва народна питања, — најмање способну да буде творац и покретач интрига, које су после седам побуна уклониле кнеза Милоша са престола.

Може се рећи, да узрок погрешкама кнежеве управе није лежао у утицају књегиње Љубице, као што то неки тврде, но у сасвим другим приликама.

Имајући прилике да из архиве мога оца“ упознам први политички, финансијски и економски преображај Србије, као и сам живот књегиње Љубице, то износим само неколико њених важнијих писама писаних у времену Милетине буне, која је верно карактеришу и .показују, колико је она стајала нада свим сумњама и нападајима као патриоткиња, супруга, мати

Поводом незадовољства појединих старешина из најближе кнежеве околине, као што су били: Стојан Симић, Милосав Здравковић-Ресавац, Милета Радојковић, Ђорђ. Протић члан Вел. Народног Суда и Аврама Петронијевића кнежевог представника избила је у Србији 1835 г. пета побуна названа „Милетина буна“. Они који су држали уз кнеза Милоша тврде, да је та буна избила у главном због кнежевог одлучног одбијања да у обновљеној Србији и даље остану стари спахилуци, што су они тражили. Тога ради кнез је одлучио да сазове Велику Народну Скупштину, 14. јануара 1835 г. у Крагујевцу, која би проглашењем новога земаљског Устава утврдила укидање старих спахилука и увођење новог пореског система. Противници кнежеви тврДили су, да су незадовољни самовољом његовом.

За припрему о буни кнез није раније знао.

Међутим месеца децембра 1834 г. Стојану Си-

# Мита Петровић писац „финанције и установе обновљене Србије“