Жена
ЖЕНА 507
4
убпаљују и да у себи изгладне сваку страст; па и љубав. Боси краду опанке, а. гладни иду „више ва хлебом, а мање за девојком. о
Али ко би се смео ваклети, да је. све то. баш доиста тако 2! Па узмимо, да. је баш и тако, јер. је вероватно тако, то још не вначи, да бев жита и кромпира нема љубави. Испосници причају, да им је долавио ђаво и искушавао их и онда, кад ву јели скакавце и корење. И то не ђаво са страшним погледом и шиљастим роговима, него. ђаво у виду насмејане, враголасте женскиње. Испосници су, тврдо веровали у ђаволе, и веровали, да Ђаво нема друга посла, него да облачи на се лик жене или девојке, па искушава, бедне пспоснике. Данашњи свет не верује више у ђаволе, или бар не верује, да је ђаво у паклу толико беспослен, да силави чак на земљу и облачи се у женско одело. Него напротив! Данашња „младеж верује, да ву анђели беспослени у рају, па они силаве из дуга времена на земљу, и узимају на се лик девојачки, и то баш оне девојке, коју сваки младић воли. ::
Па кад дође рђава година, зар она отера са прага (мислим са срчаног прага) сваку љубав 2 Зар: ономе, коме је рђава година однела толико наслада; да му однесе и љубав! Вар младић да остане без ичега, па да не тражи накнаде ни у оном песништву. живота, које срета тако често у колу, на улици и на раду 2 Вар они невољници, који су још тако млади, могу да постану и у највећој невољи камен сињи : г Кад] је српски јунак робовао у сињој тамници, где је била вода. до колена, а о јелу једва и спомена, пролазила је крај прозора тамнице девојка. Она му је кров решетке бацала сваког лета по стручак босиљка, а сваке зиме груду снега: „да он знаде када лето дође и да знаде када зима дође.“ То је сужњему била највећа утеха, коју никад ваборавио није, али верујте не због оне груде снега и стручка босиљка, него што је знао, да " то била девојка, која осећа с њим. ј 55
„Љубав је у главноме "ипак. јача, а; да би могла зависити од жетве кромпира. А ако та жетва и упливише на слабије душе, на јаче зацело не упливише. Ово сам морао споменути, ако ни због чег: другога, а оно барем ради утехе нежним душама.