Жена
514 РА ИН 27
Пореза на нежењене.
У Лијону, Француској, решило је варошко заступство, да се смањи општинска пореза свима онима, који имају много деце, и то у саразмери. А напротив, да се уведе општинска пореза на све нежењене. Уједно је варошко заступство решило, да се умоли државни сабор, да сабор донесе закон, који би одредио 5 процената државног приреза на све нежење.
Ова мисао узима све више маха. И они озбиљнији, који је заступају, не чине то стога, што се надају, да ће тај терет, та пореза на нежењене, да приволе „грчке младожење“ да ступе у брак. Други су разлози меродавни. Истичу, да нежењени, који такође уживају све благодати у држави, немају терета око одржавања породице и деце, те су у стању да више плаћају порезе и тиме олакшају терете онима, који имају огромних издатака око издржавања деце. А модерној држави не може бити свеједно, како ће се васпитати деца и да ли ће се морати борити са највећим невољама они, који морају да одржавају! и васпитавају децу. Са тога гледишта „пореза на нежењене“ значи сасвим друго, а не казна, што неко неће да се жени.
Дечије колоније за време школског одмора.
1876. године Циришки свештеник Бион покренуо је питање, како би добро било слабуњаву и болешљиву децу шиљати за време школског одмора у здраве пределе, где би деца имала свежег зрака, добру храну, пријатну забаву, те би то много дете ојачало, а многоме и живот спасло. Две године после тога, (1878. год.) почели су да извађају ту мисао у Франкфурту. Данас у Немачкој већ око 300 друштава раде на томе. У извештају из 1909. године видимо, да се те године 65.335 деце послали преко школског одмора у дечије колоније или их дали у здраве пределе по приватним кућама, или их послали у лековита купатила. Те је године стало све то 2,337.000 марака. Све то чине поједина добротворна друштва, и друштва која се баве само тим послом. Познато нам је, да и у Београду, у Топчидеру, постоји дичија колонија за време школског одмора, али само преко дана где деца добијају ручак и две ужине. Свакојако је и то почетак. У другим нашим крајевима нема још ни почетка. Било је, додуше, у нашим листовима говора,
~,