Жена

ВЕНА 465

Марија код ујка доктора на селу. Од др. Макса Окер-Блома.

Превела Јулка Јањићка Београд. Изненађење.

Лето је већ прилично измицало. Припремали су се за косидбу. И сада су Марија и Јелена очекивале нове радости, какве до'седа никад имале нибу.

Кад је ујак Марији објаснио, на који је начин Дијана добила своје мале, п како се дете рађа, како је га мајку тешко и мучно да дете неколико месеци у себи носи, и какви су болови кад се дете рађа: кад је Марија. све то дознала, обузе је неодољива, жеља да својој матери пише, и да јој захвали на труду, да јој искаже све што осећа за њу, која је абог ње толико претрпела.

Ујак се дописивао са њеним родитељима, и кад је опет једно“ дана хтео да пише својој сестрп, замоли га Марија да п она неколико речи дода, и да матери саошшти, шта је од ујака дознала, и да јој захвали на животу и свему осталоме.

Марија нпје пропустила да иввести и Јелену шта је ујак казао, да су сви кучићи били у дијанином трбуху, па да се и Јелена, пре но што је на свет дошла, више месеци налазила у метериној У Н0Нн, и да јој је тамо било добро и топло.

Марија јој рече: „Зато треба и тл, Јељена, да пишеш матери, и да јој се захвалиш“. И Јелена напива ув Маријину помоћ ове речи: „Ја ти много благодарим, драга мама, што ми је било тако добро | топло у твојој утроби, пре но што сам се родила“.

_ После пет дана одговори мати на једном нарочито малом листићу артије својим двема милим кћерима, и захвали им се на писму пуном љубави и нежности. Из писма, упућено ујаку, дознаше радосну вест, да им се мати много боље осећа, и да ће до јесени сасвим оздравити. Сад ће им мати бити оно што им је пре болести била. Она им обећа да ће опет заједно лепо проводити јесење вечери при светлости зелене лампе; да се ва њу ништа не брину и да уживају спокојно у радости сеоског живота,