Жена

466 ЖЕНА

Беше топал дан. Одмах по доручку изађе ујак са девојчицама на ливаду, где је стари Никола са још неколико најмљених момака од ране зоре косио. Ујна је требала доцније да дође са старом Анком и да донесе доручак. На згодном обранку брежуљка на бусењу било је решено ља доручкују.

Кад је ујак са децом стигао, беше већ један део ливаде покошен, сено је дивно мирисало. Они пођу преко откоса, а Марија и Јелена биле су веселе и расположене. Час су трчале, а час код јарка застајкивале и брале велике, црвене јагоде. Ујак се пријатељски разговарао са радницима. После неког времена дође и ујна са Анком, која је носила корпу са доручком. Ови су добили свој део, па наравно и радници. После доручка требало је превртати откосе да се суше. Ујак рече, да у том раду могу и деца помагати. Једна соја (сушара) се налазила близу места, на коме су доручковали. Марија и Јелена се реше да је здену, докле год могу да дохвате. Како им се милпо овај рад!

Ујна је седела још на пропланку, а стара Анка је купила судове и слагала у корпу. Марија и Јелена су свесрдно радиле. Било им је тако пријатно, да и оне могу једном користити. Сагињале се и купиле сено у повеће гомиле, а са гомила су захватале читава бремена, пренашале до соје и разређивале га по укрштаним зубцима. Јелена је могла дохватити само до нижих летава, а Марија кад би се пропела, дохватила би много више. Једно бреме за другим бацале ву на сушницу.

Марија се опет у један мах пропела, да би могла сено набацати на једну од виших зубаца. Са већим бременом сена пропне се, а сукњица јој се мало подигне, те јој се виделе беле гаћице. У тај мах ујна погледа Марију и опази малу мрљу крви на белом платну.

Она позове Марију себи и рече јој, да престане бацати сено, а за који дан ће моћи рад продужити. Марији се нешто догодило, због чега мора да мирује. Наступило је одилажење крви. Ујна рече, да то није опасно. Марија се у почетку страшно уплашила, али