Жена

522

ВГЕ НА

Али шта се одједаред збило 2 Врх стења се ружно замаглило, Прашина се до под облак диже, Стоји тутањ, а иде све ближе. Претрнула... О мој мили боже, Небо ведро, шта то бити може је л' то бура сред помама свога, Ил" је војска цара честитога;

Ил' је Марко у механи био, Месец до два рујна вина пио,

Па у шали скрен'о с: пута права, И свог шарца мало разиграва 2! Нит' је бура сред помама свога, Нит је војска цара честитога, Већ је Марко у механи био; Месец до два рујна вина пио,

Па у шали скрен:о с“ пута права, И свог шарца мало разиграва. Топуз хита јуначина јака, 5 На леђа га чека из облака.

језди Марко, а сред бела данка, Познаде га госпођа Иванка. Виђала га већ неколко пута, Како онуд посред стења лута! Но до сада, не дође јој нада,

Ал' старија, сад је куражнија;

Није више очи земљи крила, .

Већ мислила, на једно смислила: Зар је боља крчмарица Јана,

Чију крчму Марко толко штује; Зар та Јана, не имала дана,

Да до Марка поглед узвисује 2 Па се диже на ноге лагане

И потрча са куле танане,

Марку дође, да крај ње не прође, Сузе рони, па'вако говори:

Ко си да си, незнана делијо,

Ко си да си, ма од куда био,

Бог те шаље, молбу ми усвајај: Ил ме убиј, или ме спасавај! Удовица, ја сам несретница,