Жена

568 ЖЕНА

простране природе, кадгод нађе и смеша и оно што није слично. Но то су изузетци. Тражи се и налази се слично. А изузетно оно, што је најближе, по врсти.

Код човека има много раса и народа. Природа им · не стоји на путу у тој мери, да не би могли рађати децу. Али се они не траже, не стварају породицу, јер им недостаје она блиска сличност која је потребна да створе породицу.

Има у нашем народу песма, која говори о Арапки и мислим Краљевићу Марку.

„Кад је видех, моја мила мајко,

Она црна, а зуби јој бели, Не могох јој лица пољубити..

Има један ванимљив случај наших _ дана, о коме сам негде опширно писао. Један наш иначе отресит младић из Бачке Јова ".,"“%, отишао је у Америку,. провео тамо неколико година, зарадио доста новаца. и спремао се да дође кући. Тада стиже писмо из Америке. Писао гаје његов друг својим родитељима. _У писму каже: Јова узима дивљакињу, коју ће превести на православље. ЈЦрна је као црна земља, а. кров нос носи минђушу. Њен отац је с другим црнцима хватао по шумама беле људе, пекао их на ражњу и в тим ју је месом одхранио. Додуше, каже у писму, има да Енглези и друге нације узимају Индијанке, али Србин до данас то још није урадио.

Кад пуче тај глас по селу, узбунило се старо и младо. Замислите само, крштена душа, па још Србин, и то из њихова села, узима дивљакушу, коју је отац њен одхранио људским месом! И зар то сме бити, да се такво дивље, црно створење преведе на наше српско православље 2 Зар има попа, који би је смео покрстити и причестити2 И вар онај несретни Јова мисли, кад она умре, да је може сахранити у њихово гробље 'ТГа и мртви би се побунили, устали из гробља и преместили се пре у Врбас, у швапско гробље, но што би с њом лежали у једној огради.

Кад је мати Јовина чула црне гласе, испаде на. сред авлије и поче да запомаже, да се чуло чак до накрај села: О Јово, Јово, зашто те несретна мати није сахранила2!0О Јово, какву ми снаху доводиш7!

“