Жена

ЖЕНА 569

Какво ћу платно да стерем, дал бело платно или црну самртну чоју 2 Па онда завриска из свег грла: — О Јово, Јово, какви ће нам похођани доћи2!

Наскоро стиже писмо из Америке. Јова хоће заиста да узме Индијанку и тражи од родитеља благослов. И тако пише, као да то није ништа. Каже: Сви смо ми људи једнаки, а што је неко мало црњи, а неко мало бељи, не мења ствар. Човек се на то навикне. А њему се црна Џеси баш много допада. Говори енглески, разуме и у домазлуку и помагаће у послу матери, кад је доведе у село.

Мати се Јовина згранула. Зар онако црним

Ба да она њој помаже у кујни, и да изува свекра2! Па каква би то, боже опрости грехе, била деца 2 Прави мајмуни. Само да побегну у сремске шуме, па да их после затварају Талијани у кавеве и показују за новце.

Јовин отац говорио је испрва, да ће на кућњем прагу дочекати вина и снају — сикиром. После се спремао да прода све имање, па се одсели где је најдаље, у Аустралију. Не може остати у селу, не може у српском народу, не може од срамоте ни међу ПШТвабама и Мађарима, кад је већ изродио таквог отпадника. У том је правцу и писао сину. Писао је писмо 8 дана, а написао је четири пуна, пунцата табака. Наслов је главио; Несретни дивљаче. и отпадниче родитеља, вере, народа и подрепашу индијанских дивљакуша, којима су пробушени носеви и које су одхрањене људским месом, проклет да си од менеи народа од сад па довека, ако учиниш што ви намислио |

На крају Јова ипак није узео ону Индијанку. А. да ју је и узео и довео у Бачку, сасвим је всигурно, да већ и због онакве околине, не би било среће. Но тешко да би било и иначе слагања. Равлика у свему ипак је велика.

Овде је реч о расама. Али ми видимо у старом добу, н. пр. код Египћана, где се народ делио на сталеже, касте, па је било под претњом смрти забрањено, да неко узме кћер из свога народа, ако је из

4