Жена

ниске касте. Па још и у средњем веку, било је код Германаца забрањено, да слободан узме неслободну. Али ни страх смртне казне, није могао у појединим случајевима да спречи везу између људи разних вера п каста. Као што се некада нађу у природи животиње равних врсти, тако је и поједине људе кад кад нагонила тајанствена страст, да прескоче све ограде и склопе брачну везу. И наш Душанов законик (чланак 8. п 9.) прописивао је настрожије, казне ако се помешају „полуверац“, јеретик са православном, Ако полуверац узме христијанку, и ухвате га у томе, ако хоће да се крсти, нека се крсти, а ако неће, онда да му се узме жена, деца, имање и да се казни. | ко буде скривао брак јеретика и христијанке, да се по обраву ожеже.

Дабогме, да је и друштво осуђивало овакве бракове, али их је ипак бивало. Друштво је увек осуЂивало такозвану месалијансију: „неједнаке бракове“, бракове између оних, који „нису равни“. И дан дањи наши статистичари воде нарочите белешке о такозваним мешовитим браковима. То су бракови, који се склапају између чланова разних народа или разних вероисповести и вера. Види се, да се и данас то сматра као нешто необично иизнимно, аи јесте још

век необично и изнимно.

У добу кад је вера и народност делила јаче људе но данас, у добу кад је и иначе неједнакост била јача но данас, ми видимо да је већи грех но данас прекршити ту равлику. Но не може се све свалити на верску и народносну нестрпљивост и на чисто сталешку разлику. Морамо узети у рачун, да је разноликост у вери, у народности, у сталежу, ства“ рала разноликост у обравовању, у васпитању, у мишлењу, у осећају. Ти људи разне вере, разне народности, равног сталежа били су друкчији, и били су заиста по правилу немогући да склапају ону најчвршћу везу, која спаја две душе уједно и везује их до гроба. Само у изнимним случајевима, могло је бити друкчије. Демокративам, који све већма изједначује људе у свему, руши разлике нарочито у вери и сталежима, али то иде доста лагано.